Рума, 1883 – Београд, 1954.

Потиче из чувене румске породице Богдановић која је изнедрила бројне ствараоце, међу којима и једног Оскаровца (Питера Богдановића). После школовања у Минхену, кратко је боравила у Загребу, удала се за вајара Тому Росандића и с њим живела најпре у Бечу, а потом у Београду, с повременим путовањима у европске градове у којима је њен супруг излагао или током Великог рата, најдуже у Паризу. Њен фотографски опус, невелики, чувају Музеј за уметност и обрт у Загребу и београдски музеји, а њене слике и таписерије налазе се у Музеју/легату Томе Росандића, заправо кући на Сењаку коју су себи подигли и заједно са свим вајарским, сликарским и делима примењене уметности завештали Београду. Фотографско дело Маре Росандић, које искључиво чине портрети, изложено је први пут 2019. године у Галерији Артгет Културног центра Београд, а припада такозваној новој, уметничкој фотографији, како су га окарактерисали стручни часописи и културни посленици између два светска рата.

Марија Мара (Богдановић) Росандић била је прва српска школована фотографкиња, веома цењена сарадница часописа Фотографски преглед, оснивач првог фото-клуба у нас-Београдског Фото-клуба, 1928. године – и једина и прва жена члан Управног одбора.

Изненадни преокрети у мојој породици пореметили су ми планове. Морала сам да се потрудим да што пре себи обезбеди егзистенцију. Требало је што пре имати у рукама диплому, што пре зарађивати. Отишла сам у Минхен и ту, за две године, завршила стручну школу за уметничку фотографију“.

(Мара Росандим у листу ВремеXX, 6647, Г-ђа Мара Росандић је прва жена која се бавила уметничком фотографијом“

(чланак није потписан), Београд, недеља, 28. јули 1940, 12