НА ТРАГОВИМА ИЗЛОЖБЕ ПРВЕ ШКОЛОВАНЕ ЖЕНЕ СРБИЈЕ

У историјском времену људски живот одвијао се уздижући самог човека, култивишући његов однос према земљи, живим бићима и себи равнима у поретку света.Тај пут пролазили су заједно мушкарац и жена, освајајући слободе свих врста – заједно обрађујући земљу, пловећи пловећи морима, ослобађајући се ропства; заједно, из невиности рајског света Адам и Ева крочили су на тло стварања света одговорног за сопствену судбину.

У непрестаном смењивању периода убрзаног стицања вештина с којима су себи прилагођавали живот на земљи, и периода рушења стеченог знања, мушкарац и жена су богатством својих различитости обележили цивилизацију: некад су у крхком чамцу пловили у потрази за плодном земљом, некад је она стајала да чува стечено док је он лутао да би јој се вратио с пленом. Кад су машине замениле њихове руке, освајање се убрзало, мерењем времена људи су ушли у еру постепеног учвршћивања одговорности везаних за судбину планете. И, опет заједно, или на смену, уздизали су се из блата и незнања идући напред. У миру, он и она, освајали су слободе за, свој, индивидуални живот. Одговорност за за свет преузимали су са идејама насталим из њихове различитости. Друштво је постало њихова креација, њихово заједничко чедо.

Наше доба је, упркос страхотама ратова, поробљавања генерација и поништавању човечности, изузетно по женама које преузимају одговорност за судбину света.

Ми, у Удружењу сликара и љубитеља сликарства „Корњача“, желимо да представимо оне које су успеле – које препознајемо захваљујући солидарности других жена и помоћи мушкараца који су подржали њихов рад: то су жене са наших простора, радознале, храбре, спремне на одрицања, да би учествовале у неговању и усавршавању друштва…

Уметнице и уметници су интуицијом, не само у својим делима, одувек пратили и препознавали важност заједништва мушкарца и жене. Наша изложба је покушај да се повеже фактографија живота значајних жена са територије Србије, са уметничким делом које исијава трагове женског живота и њихове борбе за саморазумевање. Уметничко дело, слика, еманира енергију саосећања и, као сва друга уметничка дела, позива људе да препознају ближњег и другачијег, говорећи уметничким језиком.

Овом изложбом, приказујући животе освешћених жена, приказујемо пут ослобађања од сопствених предрасуда и указујемо на значај уметничког искуства на путу профињавања друштва. Уметник, као сеизмограф, препознаје подрхтавање нарушене равнотеже односа мушкарца и жене и својим сензибилитетом црта стазу новог успостављања односа на којем, одувек, почива свет.

Љубица Радовић