Изложба под називом „ Јапанска естампа – инспирација уметника“ настала је у жељи
УСИЉС Корњача да на овај начин представи и покаже на који начин се и у
савременом ликовном изражавању виде утицаји јапанских уметника како
претрајавају до данас.

Неодољивом  уметничком снагом Данкица нам са лакоћом показује колико  боја може да буде благодет за наше очи,  уморне од сладуњавости, једноличности и  просечности свакодневице.

Цртање је дискретан, тихи уметнички израз; тачка, линија, мотив (геометријски или антигеометријски) његови су саставни делови.
Основна карактеристика цртежа Ђулије Паломбино јесте танка линија, отворена или затворена, са мало или нимало боје, континуирана или прекинута, али увек танка.

Успешно сам прошао дрил цртања по моделу, угљем, на натронима великих формата. Могуће је да то и дан данас траје. Из ове перспективе делује бесмисленије: институционална инерција минулих времена.

Ђедови су били хероји. Ја сам наследник који преиспитује себе, улогу војника и хероја.“
Томица је рођен у ратној Босни. Породица се селила по гарнизонима до његове седме године, када ће се настанити у Србобрану, у Војводини.
Шта ако успемо да деконструишемо детињство и можемо ли деконструисати нешто што је део нас, истовремено живо и неживо?

Наша прва школована композиторка уједно је и једна од највећих. Љубица Марић музиком је спојила време у коме је живела са прошлошћу – остварила је оригиналну синтезу средњовековне музике и авангардних искустава музике 20. века, изражавала је својим композицијама „нешто сопствено што латентно већ пребива у нама“.