Животи жена, њихова историја, прегнућа, професионални успеси, политички ангажмани и културне праксе – недовољно су уважени и видљиви у патријархалним друштвима. Наш циљ је да их учинимо видљивијим и да прикажемо њихов значај за нашу културу.
Новембар 2018
Положај нематеријалне културне баштине, која представља праксу, изражавање и знања и вештине које заједнице препознају као део свог културног наслеђа, у друштву све чешће зависи од дневне политике. Ако се томе придода и глобални тренд намерног и/или немарног изостављања и брисања доприноса женског дела популације историји културе, остаје нам велика празнина у приказу историје човечанства. Данашњи млади, просечно образовани, људи готово да ништа не знају о настанку и модернизацији српске државе, о првим борцима за људска права и слободе, о првим женама које су рушиле бедеме патријархата и (из)бориле се за своја права на образовање, рад и учешће у јавном животу.
Сва прегнућа жена у прошлости била су осуђена да буду ефемерна, невидљива, заборављена – да остану без материјалних трагова. Али, они нису нестали: ти трагови су сачувани у нашим сећањима, личним, породичним и колективним; развејани по приватним албумима; сачувани у неким библиотекама, музејима,
или кутијама са личним и породичним документима. Све то треба сакупити, изнова сагледати и показати да би се изразило поштовање према делима тих жена и њиховим успесима и допунио део историје наше културе који недостаје.
Наша изложба посвећена је женама које су се школовале онда када је то женама било забрањено, које су се бориле за женска права онда кад она нису постојала, које су биле врхунске научнице, уметнице, учитељице, службенице и раднице онда када никоме није падало на памет ни да их запосли, а камоли награди за њихов успех.
Виолета Шошићо
ПРВИХ ЧЕТРНАЕСТ ШКОЛОВАНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ
Марта Јорговић (Марта Нешкова око 1742 – око 1780)
Била је прва девојка која је завршила Прву српску гимназију у Новом Саду.
Софија Анастасијевић (нема података)
Наводно је била прва учитељица у Првој женској школи у Србији.
Евстахија от Арсич (Јевстахија Арсић; 1775 -1843)
Прва жена из Србије која је штампала своја књижевна дела.
Јудита Хоровиц (1787 – 1857)
Прва је самостална предузетница на нашим просторима.
Екатерина Браћевачки Јовановић (Катарина Јовановић; 1809 – 1846)
Била је једна од првих учитељица у Земуну у првој основној „Женској школи“ мало после њеног оснивања, више пута награђивана за свој рад.
Марија Милутиновић Пунктаторка (1810 –1875)
Била је прва жена адвокат у Србији, а верује се и прва жена која је користила пеглу у Београду.
Персида Карађорђевић (1813 – 1873)
Сматра се да је оснивачица првог српског позоришта.
Катарина Ивановић (1811/1819 – 1882)
Прва образована сликарка у Србији, унела нове теме у српско сликарство XИX века, прва насликала портрет грађанке у Србији, а 1876. постаје чланица Српског ученог друштва, прва жена академик код Срба.
Марија Поповић Трандафил (1816 – 1883)
Била је оснивачица „Завод за негу и издржавање сироте и сиромашне српске деце“ у згради која данас припада Матици српској у Новом Саду.
Анка Обреновић (1821 – 1868)
Једна од првих преводитељки, прва је одбацила народну ношњу и увела европски начин одевања и друштвених обичаја.
Вилхелмина Мина Караџић (1828 – 1894)
Једна је од првих сликарки и ауторки прозе/романа.
Милица Стојадиновић Српкиња (1828 – 1878)
Песникиња, преводитељка, сакупљачица народних умотворина.
Савка Суботић (1834 – 1918)
Прва активна боркиња за женска права, иницијаторка оснивања “Прве женске задруге” у Новом Саду и Више женске школе у Панчеву.
Драгиња Ружић (1834 – 1905)
Сматра се првом српском професионалном глумицом.