Цртање је дискретан, тихи уметнички израз; тачка, линија, мотив (геометријски или антигеометријски) његови су саставни делови.

Основна карактеристика цртежа Ђулије Паломбино јесте танка линија, отворена или затворена, са мало или нимало боје, континуирана или прекинута, али увек танка.

Дисциплина и брига о видљивости линије имплицирају на унутрашња стања напетости. Имплицирају на стања која сублимирају хаос решавајући га у облику.

Ови цртежи прожети су надреалистичким. Аутоматско писање истражује територије које се граниче са свешћу и преноси структуре, формуле и симболе слика (попут снова) у свесну мисао – креће се од појединца до колектива и тако чини материјал преносивим путем сугестија. 

У првом плану налазе се фигуративни објекти у јаком контрасту, чији просторни однос према белој и празној позадини сугерише суштинске смернице заплета могућих атрибута.

Афинитет, поларитет и рекомбинација елемената: бела позадина се ставља за напетост  – бело платно за несвесно на којем се набрајају атрибути и откривају значења, знаци деформишу белу позадину, не на случајан начин, већ одређујући осе и координате на којима се индукује и усмерава рационално и уобичајен начин гледања и осећања. На тај начин се у самом посматрачу рађа смисао.

На крају се долази до скупова линија спојених заједно да би се одредио симболички речник богат оригиналним и личним елементима кроз које се познаје и препознаје машта уметнице.

Stefano Giura
У Берлину, 21. марта 2022.