Љубица Радовић
Љубица Радовић је рођена у Београду, где је дипломирала сликарство на Универзитету за ликовну уметност Универзитета у Београду (1976.) и члан Удружења уметника Србије од 1977. године. Добила стипендију грчке владе 1984. године, студирала је уметничку штампу за године у Атинској школи ликовних умјетности. 1988. године учествовала је у умјетничкој радионици у Ателиер Норд у Ослу у Норвешкој. Имала је 34 самосталне изложбе у Југославији, Немачкој, Чехословачкој, Француској и Србији и учествовала је на великом броју скупних изложби у Југославији, Норвешкој, Грчкој, Србији, Бугарској и Немачкој. Живи и ради у Београду.
Када одлучим да сликам прво пустим да се смире садржаји из спољашњег живота…чак спремам кућу ради бацања ђубрета! Иако имам магловито идеју о томе шта ТРЕБА да сликам ја се ипак препуштам комбинацијама мог знања искуства и оједном неки призор из моје околине постаје тема….(отуд фигура). Случајни распоред фигура, угао посматрања, колорит, све се скупља на платну у благим широким потезима…што се боље фокусирам на призор запостављајући оно “Треба да”, то се садржај више сам успоставља… Као у спиралном таласању и вртлогу постепено откривам нове углове, нове слике истог призора…проширује се колорит, простор се криви…важно постаје неважно, неважно се намеће визуелном снагом… Када препознам новост ја се ту задржим, понекад успешно чувајући нову слику, понекад заглављена у непознатом препознајем своја питања о смислу… циклуси слика, акварела су тако путоказ мени где даље ићи и сликајући …
