Интимна и топла атмосфера међу драгим људима … Успомена која је дубоко урезана и загрева. Можемо ли уопште постојати без наших рефлексија у другим људима? Да ли постајемо само бесмислена и бесмислена створења ако нам огледало не даје повратне информације? Шта је остало од нас? Ах да … ипак нешто остаје као потврда „личности“ … полупразан сто из групе „неких“ људи …
