Данас ми се слика

Изложба слика Славице Шаловић Новаковић

9.10.-22.10.2023.

Данас ми се слика.

Корачам ка свом атељеу са овлаш идејом за слику. Идеја и не постоји, рутински одлазим на посао. Открила сам да ме узбу ује преправљање и дотеривање већ готових предмета. Старе ствари ме уземљују јер имају своју причу, а моја машта добије конкретан задатак и дозволу да се разигра.

У атељеу ме дочекује велика кутија породичних фотогра ја. Док их без реда прелиставам, обухвата ме бујица емоција. Наилазим на слику своје покојне баке. Нос, несумњиво подсећа на мој. Прислањам фотографју на платно и посматрам је дуго. Одједном њене шаке почињу да расту, постају огромне. Целе руке се продужавају и стањују, обухватају читаво платно. Подсећају на танке сребрне паукове нити.

Устајем нагло ка штафелају, стављам платно и почињем. Љубичаста је њена боја. Отмена, хармонична дама, учитељица и негована жена, која је, откако је знам, имала само „ехотон“ на својој седој коси. Креће процес…Узимам дебелу четку и почињем са љубичастом. Розе тонови попут блажене светлости појављују се свуда око ње и све се то штапа у златне нијансе. Богиња је поново ро ена! Жена која је толико тога пружила, која је пренела толико топлине, нежности и љубави мојој сестри и мени и извеламного ђака на прави пут. Небо плавом бојом плетем паукову мрежу око ње и свака нит представља једно биће на које је утицала. На платну испливавају мени познати људи из њеног живота. Паукова мрежа обухвата њихова тела и попут пупчане врпце храни их својом енергијом.

Нешто и даље тиња у мени и тера ме да сликам. Узимам још два платна истих димензија. Решена сам, биће ово триптих. Моје тело је вођено ритмом мелодије са радија. Размишљам о томе да ли су ови људи успели заплесати у својим животима. Нешто шапуће у мени: „Желим да плешем у ритму музике живота. Ко чује ту мелодију, срећан је човек.“ Вођена овим мислима и ритмом музике, на платну израњају плесни парови пастелних тонова. Неки од њих стидљиво и скривено показују своју љубав, а неки су пак наметљиви. Дивне плесне различитости на подијуму живота…

Главом ми одјекује питање које често себи постављам: Зашто се бавим сликарством? Из позадине чујем следеће: „Сликарство и плес су твоја магична формула за самоспознају. Сликај у тишини да би чула и осетила песму своје душе.“

 

Славица Шаловиц Новаковић 2023.

Изложбу посвећујем успомени на моје родитеље Синају и Драгана

Правила игре, колаж и акрилне боје на картону, 70×300 цм, 2023.