Љубица Радовић
Дипломирала је на Академији ликовних уметности у Београду 1976 године. Од 1977 године учествовала је као чланица УЛУСа на многим групним изложбама у Југославији, Немачкој, Норвешкој, Грчкој, Бугарској, Француској, Србији…
1984 године била је стипендиста грчке владе на Школи лепих уметности у Атини, одсек графике. 1986 годионе учествовала је у раду графичке радионице „ Ателиер Норд“ у Ослу у Норвешкој.
Излагала је самостално више од 40 пута, од 2018 године излаже самостaлно и групно у УСИЉС КОРЊАЧА, у Београду.
„Мишљење је занимљивије од знања али не и од посматрања.“
Јохан Волфганг вон Гете „ Максиме и рефлексије „стр242
Када одлучим да сликам прво пустим да се смире садржаји из спољашњег живота…чак спремам кућу ради бацања ђубрета!
Иако имам магловито идеју о томе шта ТРЕБА да сликам ја се ипак препуштам комбинацијама мог знања искуства и оједном неки призор из моје околине постаје тема….(отуд фигура).
Случајни распоред фигура, угао посматрања, колорит, све се скупља на платну у благим широким потезима…што се боље фокусирам на призор запостављајући оно “Треба да”, то се садржај више сам успоставља…
Као у спиралном таласању и вртлогу постепено откривам нове углове, нове слике истог призора…проширује се колорит, простор се криви…важно постаје неважно, неважно се намеће визуелном снагом…
Када препознам новост ја се ту задржим, понекад успешно чувајући нову слику, понекад заглављена у непознатом препознајем своја питања о смислу… циклуси слика, акварела су тако путоказ мени где даље ићи и сликајући …
