МУЗЕЈ ЖЕНЕ ПРВЕ ШКОЛОВАНЕ ЖЕНЕ СРБИЈЕ 4. изложба

посвећена првој српској композиторки
ЉУБИЦИ МАРИЋ

20.11. – 05.12.2021.

 

КОНЦЕРТИ

20.11.2021.
Отварања изложбе УСИЉ Корњача, 19ч

8.12.2021.
Легат Јосипа Славенског, 19ч

12.12.2021.
МШ Мокрањац – онлајн концерт, 19ч

ИЗВОЂАЧИ

Ружица Гојковић -клавир
Јелена шаренац Шпановић – флаута
Ана Цветковић-Стојнић – сопран
Мина Глигорић – сопран
Мартина Кољеншић – мецосопран
Милан Обрадовић – баритон
Мила Смиљковић – виолина
Ђорђе Милошевић – виолончело
Јасмина Раковић – клавир

УМЕТНИЦЕ И УМЕТНИЦИ ИЗЛАГАЧИ

Аида Цамовић
Марија Солујић
Марија Пузигаћа
Теодора Николић
Томица Радуловић
Љубица Радовић
Данкица Петровска
Драган Јовановић
Зорица Јовановић Игњатов
Драган Игњатов
Славица Новаковић Шаловић
Вања Чанковић

ЈЕ ЛИ ЈАВЈЕ ОД СНА СМУЋЕНИЈЕ?

Текстови архаичног, обредног карактера посебно су интересовали Љубицу Марић, те се тако инспирисала текстовима различитих писаца средњег века, али и горе наведеним Његошевим стиховима из Горског вијенца. „Је ли јавје од сна смућеније?“ стиховни је пандан целокупном композиторском стваралаштву Љубице Марић, дубоко укорењеном у духовном, интуитивном и архетипском.

Наша прва школована композиторка уједно је и једна од највећих. Љубица Марић музиком је спојила време у коме је живела са прошлошћу – остварила је оригиналну синтезу средњовековне музике и авангардних искустава музике 20. века, изражавала је својим композицијама „нешто сопствено што латентно већ пребива у нама“. Користила је црквене мелодије које потичу из средњег века и употребљавала их у стварању изразито личних, нелитургијских композиција; у стваралаштву користила се напевима Стевана Стојановића Мокрањца, литерарним одломцима из записа српских монаха из 13. и 14. века, као и надгробним натписима са стећака босанских богумила. У композицији „Песме простора“, за Љубицу „простор у исто време значи и простор и време и постојање. Смрт је иза простора, ван времена, ништа. Али у доживљају, она се противставља животу, стога је увек живолика, ма како и најапстрактнији негатив постојања“. Њен клавирски трио „Торзо“ називом говори о суштини композиције – она је исечак времена, као што је торзо исечак тела.

Љубица Марић спаја архаичне слојеве фолклора са својим експресионистичким музичким изразом, те тако и Дмитри Шостакович каже да је „Љубица Марић употребила читав арсенал савремене музике да би остварила високи циљ. Она говори из дубине своје душе, јасним и импресивним језиком…“ Јасна и импресивна, Љубица Марић својим духом, радозналим за упознавање различитих домета људског стваралаштва, остаје запамћена као етерично биће у вечном покрету између јаве и сна. Јер како и сама каже – „Оно што ми се чини тачније је од онога што знам“.

Јасмина Раковић
пијанисткиња и
организаторка музичког дела програма