Самосталне изложбе

2013. године у Београду,
галерија СУЛУЈ, Београд.

2017. године у Београду, Изложба три уметника – Славица Шаловић Новаковић, Магдалена Миочиновић Андрић и Дарко Кузмановић, Кућа краља Петра.

2020. године у Београду, ''Нијансе сећања'', галерија удружења Корњача

Архивирани радови:
Историјски архив у Панчеву.

Групне изложбе

2000. године у Београду, Изложба цртежа студената ИИ године ФЛУ, Галерија ФЛУ.

2003. године у Чачку, Седма годишња изложба, Народни музеј.

2008. године у Гроцкој,  Прва изложба малог формата “Испитивања”, Центар за културу – Ранчићева кућа.

2008. године у Београду, Нови чланови 2008, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”.

2008. године у Београду, Летња продајна изложба, Галерија УЛУС.

2008. године у Смедереву, Шесто бијенале ликовних и примењених уметности, Центар за културу.

2008. године у Зрењанину, Изложба 30×30, Савремена галерија Зрењанин.

2009. године у  Гроцкој, Друга изложба малог формата “Отворена комуникација”, Центар за културу – Ранчићева кућа.

2009. године у Београду, Децембарски ликовни салон, УЛУС Кнез Михајлова.

2009. године у Сомбору, Салон младих “Ликовно пролеће”, Галерија “Гарден арт”.

2009. године у Панчеву, Друго Бијенале цртежа Србије 2009, Историјски архив у Панчеву.

2010. године у Земуну, Цртеж, Галерија 107.

2010. године у Београду, Децембарски ликовни салон, УЛУС Кнез Михајлова.

2011. године у Мајданпеку, Жене сликари 2011, Центар за културу.

2012. године у Зрењанину, Изложба 30×30, Савремена галерија Зрењанин.

2012. године у Мајданпеку, Жене сликари 2012, Центар за културу.

2013. године у Мајданпеку, Жене сликари 2013, Центар за културу.

2016. године у Мајданпеку, Жене сликари 2016, Центар за културу.

2017. године у Земуну, Земунски салон 2017, галерија Стара Капетанија.

2017. године у Новом Саду, Међународна путујућа изложба, галерије у разним градовима Србије.

2017. године у Горњем Милановцу, Бијеналу минијатуре, Културни Центар.

Моја сликарска прича

Моја сликарска прича је интимистичке природе. Завирујем у душу, како своју тако и осталих људи. Све сто је животно (мења се и струји увек и изнова), за мене је изазов и вечита инспирација. Тражење сопствене лепоте кроз говор моје душе која ме води, иницијација је мог рада. Спонтана светлост која исијава из нас као живих бића, али и светлост уопште као феномен који готово магично мења форму, основа је мог стваралаштва.

Свуда око нас су рефлексије, одрази који нам дају слику насег унутрашњег бића. Поготово људи… Да ли уопште можемо постојати без наших одраза у другим људима? Постајемо ли само бесмислене креатуре уколико нам огледало не да повратну информацију? Што остаје од нас? Само гомила меса и неких несувислих улога које имамо. Наша суштина је остала закопана негде дубоко унутра. Емоцијама додирујемо нежно наше дубине. Зато су оне веома драгоцене у мом раду. Оне дају индивидуалност и свежину приступа. Играм се светлошћу у складу са емотивним тренутком у којем се налазим. Онда креће бал боја. Материјализација осећања. Вртлог боја ме хвата и вуче ка реализацији. И уколико сам добро фокусирана и завршим слику у даху, тај вртлог је само један и ја му се потпуно предајем да ме носи. Међутим, некад је тих вртлога много и сваки тежи да ме повуче ка себи. Тада постане веома изазовно, али и лепо јер ме то доведе до различитих колористичких израза. Боје постају све чудније и теже, наспрам чистоце и свежине боја које постигнем када се препустим једној реалности. Композиција слике почетни је корак који носи са собом много узбуђења. Постављам наизглед овлаш, али искључиво по мом емотивном и менталном стању. Ретко кад композицију драстично мењам у току рада. Обично су у питању незнатна померања. Композиција је за мене скелет који ми даје даљну основу за надградњу у виду боје и светлости. Препуштам јој се слободно као плесач свом плесу.